Topola

ленашу. Под Милошем била је повика на њега и његове ортаке да су монополисали трговину. Под уставобранитељима повика је на чиновнике и велике газде да се само они користе кредитом код јавних каса, и да широки народни слојеви немају никакве користи од тога што се државни новци дају на зајам по умерени интерес. И пошто трговина потребује кредита, то изгледа да је она опет монополисана, али на други, посреднији, финији начин него под Милошем, наиме, монополисана од онога ограниченог броја људи који су у стању да закључују зајмове код јавних каса. Ако се пре захтевала у име народа слобода трговине, сада се захтева ослобођење од зеленашког кредита, отварање јавних каса сељачкој маси.

Ипак не треба мислити да кредит код јавних каса није био ни од какве користи за нашу привреду. Наши велики трговци, на првом месту наши увозници, служили су се њиме, и то неки пут у знатној мери. С иностранством они су имали још слабе кредитне везе; сем у Аустрији, они их скоро нигде више нису ни имали; али ни у самој Аустрији њихов кредит још није био довољно утврђен. Они су с тога били принуђени да траже зајмове код јавних каса. Године 1857, услед новчане кризе, нашим је трговцима био отказан и онај мали кредит који су имали на страни; да им тада Министарство Финансија није притекло у помоћ с једним зајмом од 50.000 дуката, у нашем трговачком свету била би наступила велика криза. 1 Разуме се, што се наша трговина већма развијала, зајмови код јавних каса све су мање могли задовољити њене потребе. Зато, крајем педесетих година, и сами велики трговци, који су се тим зајмовима највише служили, критикују нашу организацију кредита. Они траже да се установи Народна Банка, и у тим захтевима предњачи београдска чаршија,-

111. Трговина. Устав од 1838 прогласио је начело слободе трговине (чл. 45). То начело није било сасвим доследно примењено под уставобранитељским режимом; слобода трговине била је ограничавана на разне начине, и, да се не помиње ништа друго, Устав од 1838 није спречио еснафску уредбу од 1847, по којој су и трговци били организовани еснафски. Ипак зато, слобода трговине била је и остала једна од главних тачака уставобранитељског програма. Треба само прецизирати шта су уставобранитељи разумевали под тим изразом.

1 СА (1858) 190.

- СА (1853) 208. СН (1856) B—l3.

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА