Topola
Уносећи у Устав од 1838 начело слободе трговине, уставобранитељи су хтели задовољити једну народну жељу. Под Милошем, сељак није престајао тражити да сваком буде слободно трговати. На први поглед, ова тражња изгледа чудновата. Под Милошем, постојало је, истина, извесно еснафско уређење заната и трговине; али шта је та еснафска организација могла сметати сељаку?
Ствар постаје јасна, кад се узме да је сељак тражио слободу не за трговину занатским производима, него за трговину пољопривредним производима и сировинама, на првом месту, живом стоком. Жива стока била је главни предмет нашег извоза; сви остали пољопривредни производи били су према њој од спореднога трговинског значаја.
Под Милошем, трговина није била слободна; она се могла водити само с допуштењем власти. Ово допуштење није била проста формалност: сточну трговину Милош није допуштао свакоме, већ само одређеним лицима и под нарочитим условима. Милош је говорио да је рад сачувати народ од несолидних трговаца: стока је била главно благо сељака; зато нека власт добро отвори очи да разне пропалице и варалице не извуку то благо народу из руку. Незгода је била само у томе, што се Милош и сам, за свој рачун, бавио сточном трговином, било непосредно било преко својих ортака. С тога се није веровало да он ограничава слободу трговине у народном интересу, него се држало, да он има поглавито на уму интересе своје приватне трговине, и да му је крајњи циљ да сточну трговину монополише за себе и за своје ортаке. Наводило се нпр. како он не купује од сељака по слободној погодби, него по цени коју сам одреди; како чини неоправдане отежице конкурентима својих ортака итд. Ако не у свему, а оно у многоме, ове су оптужбе прихваћене и од доцнијих историка. 1
У Милошево време, дакле, слобода се није тражила за трговину занатским, него за трговину пољопривредним производима, и слобода се схваћала као укидање оних ограничења која је Милош био завео. Уместо да од сељака сме куповати само онај за кога је власт сигурна да неће сељака преварити, тражило се да сељак сме продавати свакоме ко му понуди добру цену. У овом смислу треба разумети слободу трговине о којој се говори у Уставу од 1838. После тога Устава, сељак, као произвођач за пијацу, није више стајао
1 Михаило Гавриловић, Милош Обреновић II 491.
77
РАД НА МАТЕРИЈАЛНОМ БЛАГОСТАЊУ