Topola

кога хоће. Зашто га принуђавати да купује од варошана? Зашто не допустити трговцима да са својим дућаном дођу у село, сељаку на ноге? Не може се рећи да су пре Устава од 1838 сеоски дућани безусловно забрањивани; примера сеоских дућана било је и пре тога Устава; али све дућане из тога доба власт је самотрпела; њихова слобода није била начелно призната. 1 Начелно призната, она је тек 1839, решењем Намесништва. Тим се решењем допушта, истина, само један дућан у селу, и то само ради најпотребнијих ствари за сељаке. Али важно је да се у том решењу каже да је сеоске дућане немогућно сасвим забранити, почем је по Уставу „свободно свакоме водити трговину 11 . 2 Продавање занатских производа сељацима престаје бити монопол варошких трговаца, као што је и куповање пољопривредних производаод сељака престало бити монопол једнога ограниченог броја влашћу признатих трговаца.

Тек по овим последицама изведеним из начела слободе трговине, види се какав је смисао то начело имало у уставобранитељско време. Оно је значило слободу продавања и куповања пољопривредних производа. Зато су је уставобранитељи и представљали као велику добит за сељака.

Овако схваћена, слобода трговања учинила је да се трговачки дух стао ширити у народу. Имућнији и бистрији сељаци поч.ињу улазити у трговачка предузећа, ради којих чак занемарују пољопривредничке послове. То је оно време кад се говорило да је „сваки ђаво постао трговац," да сваки ко има сто гроша у џепу, проба срећу у трговини. У народ је ушла „нека неодолима страст трговања," и чивутски се дух код нас „здраво распрострео 11 . 3 Изгледа да се трговина схваћала као проста „шпекулација.“ „Трговац бити значи...: са мало новаца што купити што је могуће јевтиније, па то ил овако ил онако што је могуће скупље продати и тако у најкраћем времену што је могуће више новаца добити.“ Наводио се пример једног сељака „који је на једном крају Крагујевца камен соли купио а на другом крају варошице исти камен смрвио и на мање продавао 11 . 1

У свему овоме има, без сумње, претеривања, али суштина биће, по свој прилици, тачна. Народ у Кнежевини Србији није

1 Андра С. Филиповић, Право трговања у обновљеној Србији до 1835, Архив за правне и друштвене науке, 25 јули 1908, 525. СА (1849) 412: у буџетима за- 1836, 1837, 1838, јавља се приход од сеоских дућана.

1 Зборник XXX 259.

3 СН (1858) 5. СН (1856) 169. Погледи на Кнежевину Србију 31.

4 Погледи на Кнежевину Србију 31.

РАД НА МАТЕРИЈАЛНОМ БЛАГОСТАЊУ