Topola

био земљорадник од давнине, није био вековно спахијско робље, коме је, привезаном за земљу, земљорадња прешла у крв. Народ у кнежевини био је дошљак из сточарских крајева. Његове склоности ка трговини сасвим су разумљиве: сточар се лакше претвара у трговца него ратар. Исто тако разумљива је и несолидност наших првих трговаца из народа. Прости људи, који су с мало новаца почели трговати на срећу, уз то потомци сточара, који су по правилу скитнице и отмичари, ти трговци из народа нису могли схватити трговину друкчије него као мешавину коцке и преваре.

Али, не само да је под уставобранитељским режимом дата сељаку пуна слобода трговања, него је, у опште говорећи, трговина остављена сасвим нерегулисана. Истина, еснафска уредба од 1847 обухвата са занатима и трговину, али она говори само о унутрашњем уређењу трговачког реда и о односима између трговаца и занатлија. За регулисање трговине тражило би се нешто више, тражио би се нарочити трговачки законик, који би говорио о особеном правном положају трговаца, о разним врстама трговачких послова и разним установама трговачког саобраћаја. Такав трговачки законик није код нас постојао. Шта више, све до грађанско-судског поступка од 1853 није било никаквих одредаба ни о стечају. Трговало се без икаквих других прописа сем оних из општега грађанског законика.

У оваквом стању ствари, оним врстама трговине које су остале ван еснафске организације, могао се бавити сваки, ито искључиво по општим прописима грађанског законика. Ван еснафске организације остала је не само трговина пољопривредним производима, него такође и ситна бакалска трговина, дакле, оне врсте трговине које су трговцима из сељачког реда биле најдоступније. 1 Они који су се бавили тим пословима нису нигде записивани као трговци; њихове фирме нису протоколисане, и зато се код нас није могао ухватити рачун ко је трговац, а ко није. 2 Београдски трговци, који су се бавили највишим врстама трговине, и долазили у додир с иностранством, први су осетили потребу за нарочитим трговачким закоником. Али на њихову представку Савет је одговорио да наши трговци нису способни да воде трговину по прописнма трговачког законика; да би трговачки законик свео трговце

1 Ткаlас 173.

2 СН (1859) 26.

80

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА