Topola

97

вања о „мирОЈ|убивим“ намерама српскога војнога похода. Са ауторитетом једнога племенскога династа Пренк Биб Дада пропустио је гладне, голе, и босе, до сржи у костима изнемогле српске трупе под условом да мирно прођу путем и да се не усуде чинити ма какво зло Мирдити.ма. Још строжије су се команданти чували да не дирну у стршљеново гнездо Малисорада. Овакво држање арбанаских племена потицало је из уверења, добивена из Беча и Рима, да је аутономија Арбаније зајемчена и да he се српске трупе морати вратити. Наполеон је пуштен преко Алпа, јер се Наполеон морао вратити.

Највећи део наших војника у Арбанији страдао је од болести, поглавито изнемоглости и дезектерије, која је морала насШупаШи као природна послебица глади и рђаве опреме. То су страдања прежаљених, упућених на божју вересију, извршилаца наполеонских подвига о чијем најнужннјем опремању и снабдевању политички и војни управљачи нису ништа мислили. А њихови команданти који се нису устезали да убију од гладн и изнемоглости пала војника или да то трпе нису имали ни трунка од духа онога рускога војсковође који је, прелазећи преко Алпа, повратио оданост гладне војске уласком у раку коју је самом себи био намемио. На целом маршу радиле су иеизменично и свака у свом правцу слепе силе: глад и изнемоглост, батине и револвер! Колико је цењен живот ових људи нека послужи и овај пример. По наређењу команданта на дугачком путу од преко стотине китометара су мања оделења војника 7