Topola

96

ниједан жнв неће изићи нз ових пустих планинских крајева. Али се ипак ћутећн ишло цаље. И тако цео дан, п о несносној u непресШаној kuuiu wa војска није ишла него се управо вукла у развученим колонама, остављајући за собом слабе, болесне n мртве."

Нимало мање муке и жртве имала је да поднесе и шумадиска дивизија, која се кренула од Призрена преко Ороши. О гладовању те колоне писао је један официр:

„Ма како да је посластица у то време биохлеб, ја сам могао добити једну половину нудио мије један мој војник, којч га је плапшо 4 динара. Сутра дан се продавао по 5 и 6 динара, а један је коњаник Гиатио за један тајич и парче сланине 8 динара. Доцније кад је нестало хлеба тако је исто скакала цена н кукурузу, јер се ситан брђански кукуруз дужине 12 —15 см. продавао последн>ег дана грош комад. Ове високе цене слабо могу ти даШи преставу о величини глади и муке што смо иретрпелиГ

А када су се тако намучили официри, онда колике су тек биле патње оних спромаха који за цело време дугога ратовања нису ни од куда добили ни кршне паре!'

Од самога почетка приморски одред српске војске почео је обележавати свој траг честим гробовима помрлих од глади и умора, измрзлих од мраза без шињела н шаторских крила. Чије су то жртве? Према српским трупама које по својој бројној снази и физнчкој изнурености нису биле способне да издрже никакву озбиљнију борбу са организованим арбанаским племенима, ова су се понашала са достојанством неутралних али и независних посматрача који су давали бесу и примали снисходљива увера-

1 Упућујемо чптаоце на драгоцене белешке друга Костс Новаковића које су од 1 јануара почеле пзлазитп у Борби под насловом Четири месеца у Средњој Албанији .