Topola

13

као што је то вардарска долина, код њих врло брзо племенско сродство, племенске навике живота, крвна освета и т. д. уступају места општем закону и новом начину живота. Када странац путује кроз те крајеве, тешко he по начину рада, обрађености земље и вођењу газдинства моћн прнметитн да има какве разлике између ових арнаутских досељеника и словенских старинаца.

Код племена која су остала на својем племенском огњишту, било цела или главном 'масом, племенска организација представља још увек једну живу друштвену силу. Код извесних племена наћи ће се још и данас племенске старешине којн уз припомоћ неколико старијих и виђенијих људи руководе општим пословима племена. Још увек постоји племенска организација судске власти, било у виду плећније (старост), скупа дванаесторице који се бирају од случаја до случаја за решење крупнијих спорова, било у виду судова добрих људи или нарочитих изабраних судија. За избор ових племенских функционера као и за друге племенске послове служе народни скупови чије су одлуке апсолутно обавезне. Али као најкарактеристичнија манифестација племенскога живота код Арбанаса постоји још увек крвна освета, од које је, као што Енглес лепо вели, наша смртна казна само цивилизована форма. „За своју безбедност појединац се ослањао на заштиту племена, и то је могао чинити ; ко њему какво зло учини, чини га целом племену. Из тога, из крвних веза племена поникла је обавеза крвне освете, која је код Ирокеза била безусловно призната. Ако члан туђега племена убије једноплеменика, цело племе убијенога