Topola

75

У Арбанији Аустро-Угарска и Италија воде завојевачку политику, то је факат, Али мисле ли Balkanicus и Д-р Владан да има кога који би у друго што веровао? Зар да национални принцип штите Аустро-Угарска која је сва саграђена на негирању националнога начела или Италија која баш наших дана дави један други народ с оне стране Средоземнога Мора? У веку империјалистичке политике такве пароле исто тако рђаво приличе овим двема капиталистичким државама, као што је раније руска парола о „ослобођењу хришћана" у Турској стајала рђаво царистичкој Русији која је била најгори џелат слободе у земљи и у суседству. Те политичке лажи не пролазе више тако добро ни код балканских народа, који су стекли велико искуство да их је свако спрегање са једним или другим „покровитељем" стало у толико тежих жртава у колико су му се они у безграничној жудњи за ослобођењем од турскога јарма преданије предавали. За њих знају и сви они елементи у самој Арбанији који за аутономију своје земље раде. Један од најутицајнијих људи у Елбасану, доцније изабран за гувернера тога места, није се устезао да ми на питање одговори потпуно јасно и отворено; да се Аустро-Угарска залаже да Скадар остане Арбанији због тога што он и даље треба да буде крајња северна мртва стража против надирања Србије и Црне Горе у област њенога утицаја, као што се Италија заузима за јужну Арбанију да се нико други не би утврдио на другој страни Отрантског канала. Непопустљиво заузимање Аустро-Угарске и Италије за аутономију Арбаније је спасавање последње стопе