Topola

135

при дролазу своме кроз светски простор y коне ce налази етар. Ова цифра од 12.000 светлосних година дивно ce елаже са најновијин испитивањима чувеног астронома Селигера о димензијама нашег звезданог система млечне путање. Док je Хершел налазио да су димензије нашег звезданог система такве, да треба светлости неколиво милиона година да допре од крајње тачке његове до нас, дотле Селигер налази, да je зато потребно око 12.000 година, дакле цпфра која потпуно одговара оној горњој, што ни више ни мање не значи до да су сви објекти, који ce дају опазити на небу, чланови нашег звезданог система млечве путање. Еао што ce из наведених факата види, сва новија испитивања астрономска говоре зато да наша видљива васиоеа чини један једини космички звезданн систем и да, према томе, претпоставка других космичких звездапих система нема никакве емпирисконаучне подлоге, као што ce то раније мислило. Тиме истина није jom емпирички доказана немогућност других космичких система, одн. бескрајности света, јер и кад нашеи наоружаном оку неби никако било могуће да их констатује, ипак то неби био још никакав доказ да их и y ствари нема. Али je и.пак новијии астрономским испитивањима утврђено мвого, врло много, пошто та испитивања доказују, да директних емиириитх доказа за безграничност васионе нема. Бескрајност света y простору није на крај крајева проблем емпириске науке, већ рационалне Метафизике,