Topola

10

на сукцесију, с тога je то једна противречна и немогућа идеја.

Кад ce једном схвати биће психичког трајања, оеда и пробдем сдободе постаје решљив. У хомогеном времену физичких појава, наиме, све што ce догађа y једном моменту потпуно je одређено оним гато ce догодшш y претходном моменту ; y хетерогеном времену психичких појава, пак, нема понављања нстих садржаја, ирема томе ту ве може бити говора ни о каузадној одређености доцнијих садржаја ранијим. По Бергзону, међутпм, сдобода воље y опште ce Heliose дефиннсати, јер свака таква деФинидија значида би, по вему, y крајној инстандијн свођење психичког времена на (хомогени) простор, дакде, y ствари, дававе за право детерминизму. Ако ce дефинише сдободни акт као акт који ce није морао десити, одн. сдобода избора као сдобода бирања излеђу две супротне радње, онда ce тнме уаоси простор y време: време психичко je континуирани ток хетерогених схањавнаше ja оддучидојесе наједну од две супротне радње тек пошто je пре тога y некодако другу y обдику тенденцнје y себи реадизирадо. У нашој имагинацији ми те две супротне теедевције, које су једна за другом следоваде, стављамо силудтано једну поред друге, те нам изгдеда као да je сдободна воља могла између њих да бира. ДеФинише дн ce сдободнн акт као акт, који ce неда аредвидети, онда ce тиме посматра само време које претходи једном таквои акту, то ce време замшпља као хомоген медијум, па