Topola

16

дух, наиме, y стању je да непосредно опази прошдост : потпуна конзервадија прошдости je основна особина духа, с тога je сасвии разумљиво како дух може да вепосредно опази један део само ирогадоста. То опажање прошдости je, дакде, дамћеае, и то чисто памћење. Ова непосредно опажена прошдост није дељива y бесконачност, она садржи увек један ограничен број свесвих феномена, и то с тога што постоји_ минимум y трајању које наша свест опажа. По себи међутим, овај je минимуи дељив y бесконачност и отуда je могуће, да ми једну ведику множину кретања опазимо y једном тренутку, друкчије речено, да нх онде, где ce они y нашој перцепцији надазе, не опазино. Тако црвена боја по себи садржи тридионе едементарних кретања, које ми више не можемо да одвојено опазимо : дрвенидо црвене боје, квадитативна раздика њена од других боја, и додази од те наше неспособности. Свест, чији би минимум опаженог времена био већи од нашег, бида би y стању да опази црвену боју као оно што je она, као један низ ведиког броја едементарнијих кретања, који вшпе нису црвени. За ту свест дрвенидо црвеног би ишчездо, место ве она би опазида безброј едементарнпх квадитета, који би биди, истина, још разддчни један од другог, адн много сличнији међу собом, пего што су разне боје које ми опажамо. Квадитативне раздике + које наша свест опажа на материји, према томе, су чисто субјективног карактера.