Topola

Бергзон на духовит начин ! тежа да избегне y Стварачкој Еволуцији. У исто доба он y овоме делу удубљује своју теорију времена и слободе изнесену y првој књизи, допуњену y другоЈ, y појм-у стварачке еволуције, тако да овај појам постаје центраднин појмом његове филозоФије. Форма времена као таква чини материју реалности, и време je само собом прогрес и сдободно стварање. Ј Материји и памћењу Бергзон взводи, да y нашем непосредном искуству постоји опажање кретања као недељивог акта, који траје (кад, на пример, покренем руку е места A на место В, ja то кретање опажам као један недељив акт), и он на духовит начин еа основу тога тврђења решава тешкоће y славнин доказима Зеноновим против кретања, Он показује, даље, како ce материја сва да свести на чиста кретања, на чисте проаене, без икаквог стварног супстратума, који би ce мењао, тако да само нењање као такво чини реалитет материје. У Стварачкој еволуцгци он спаја ово учеље о материји, као чистој промени, с учењем о психолошкоа трајању, изнесепом y Покушају, и тврди, да промена као таква сачињава последњи реалитет како материје тако и духа, алн додаје, да материја, стога што je распрострта, неби била y стању да траје, да ce мења, да није спојена с духом, да заједно с њиме не сачињава једну реалност. Ову заједницу материје и духа, мефутим, могуће je замислити само тако, ако ce тврди, да материја није исто тако ирвобитна као што je дух, да je оаа један про-

17

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ.