Topola

18

дукат, и то негативни продукат духа, да она генетичеи води своје поревдо од овог посдедњег. Васељена вма да ce схвати као иродукат једног првобитног стварачког акта, који je као такав духовне природе ; тај акат има да ce замисди као једаи велики импудс y напред, који еву своју стварачку снагу педељиво реадизује, има да ce замисди, давле, као један интензиван акат. Прекид стварачве моћи тога акта представљаће очевидно преставак његовог интензитета, престављаће распадање његово y дедове, који су један ван другог, тај ће прекид, дакде, ставити материју као директну супротност духовној нераспростртој природи стварачког акта. Првобитни духовни стварачки акт има да ce метафорно замисди као један неизмерно ведики реаервоа,р, из кога ce с времена на време стварају сунчани системи, који по Бергзону сачињавају потпуно одвојене светове. Не може ce претпоставити да je васељена нроеторои бесконачна, јер би то значидо тврдити, да je реадни хетерогени простор материје идеитичан с хомогеним апстравтним простором, адн пишта не смета замисдати, да коначној васељена која већ постоји стварачкн акат може додавати нове сунчане системе. На тај начин васељена, као цедина, преставља један сталан прогрес усавршавања и стварања, она, као цедина, y правом смисду траје, и то траје стога, што иозитнвеа страна y њој, дух, траје и што трајање његово повлачи за собом трајање одн. променљивост материје. Правад y коме ce збивају промене y неорганској материји je