Topola

31

Амстердама, отишавши y једно обдижње седо. Ту je провео некодико година, потпуно усамљен, режући оптвчка стакла, да би имао од чега живети. Првим својим већим списом, y коме je изнео критику редигије и њених догми, Спиноза je одмах проглашен sa страшног човека, који je имао смедости да Бибдију, ту свету књигу јевреја и хришћана, назове историјскии дедом. Многи од пријатеља, који су дотде стајали с њии y кореспонденцији, ову су или прекинули или су брижљиво крили, да ce о њој ништа не дозна. A кад je Спиноза објавио, да ће своје велико дедо Етику да штампа, дедо чија je садржина, преко коресподевције и усмено, бида већ y главном позната, страх теодога и мрачњака постао je тодиеи, да су они свим сидама настади да његово штампање спрече. И доисха, главео дедо Спинозино штампаео je тек посде његове емрти. Оосдедње године свога живота провео je Спиноза y Хагу : ту већ еије био више сасвим усамљен, многи знаменити, научници оног доба посећивади су га, посетио га je чак и Лајбниц. У то доба Спиноза je позиван и за професора фидозофије y Хајдедберг, али je он понуду одбио, хотећи да буде потпуно слободан y своме филозоФирању. Умро je 20 фебруара 1677 год. од туберкудозе, од које је' бодовао пуних 20 година, сносећи мирво своју судбиеу. Сшшоза je био не само y мисдима већ и y животу своме прави мудрац : миран, тих, повучен без страсти и без жеље да сија пред светом, одан иотнуно својии дубоким медитацијама. Вез страсти y