Topola

32

животу осећања, Сшгаоза je био пун страсти y своме мишљеву : слободан, енергичан, без предрасуда и без страха за своја мвшљења. Ои je мало читао, a нного више мислио ; Декартова дела бида су за вега једина дубља студија, од њих je ou почео своја размишљања и на њима се' и зауставио. На своме гдавном делу радио je пуеих 10 година, и тек кад je све y њему до најнањих ситница y мисдчма извео, ставио га je на хартију. Своја деда писао je Спиноза датински. Најглавније дело његово, Етика, носи наслов :E th iс a, ordine geometrico demonstrata et in quinque partes distincta, издана први пут y Амстердаму 1677 год. Иосде Етике најглавније му je дедо теодошкоподитичка трактат (Tractatus theologico-politicus, 1670), y коме je Спиноза бранио сдободу мишљења, тражећи да држава (узгред буди речено, Сииноза je био репубдиканац) допусти потпуну слободу редпгвје (не цркве) и потпуну слободу мишљења, тврдећи да су редигија и фидозофија две сасвим раздвчне ствари, да je реднгији задатак моралнн живот a филозоФији задатак интедектуадни живот човека, да редигија стога нема права да поставља догме и да ce чак позива и еа откровење Божје. Ово посдедње и зато што je Бнбдија, освм што садржа морална правида за живот, просто историјско дело без икакве божанске инспирације y себи. Дуализам материје и духа, који je радикадан на становништву наивног реадизма.