Topola

крајно много својих реалних особина. Свака поједина ствар (модус) y свету мора бити део ма једнога од тих атрибута апсолутее супстандаје, сваки атрибут мора бити исто тако састављен из бесконачно много модуса, као што je и сама супстанција састаБљена из бескопачно много атрибута. Атрибут непосредно изражава само биће еупстандије, стога сваки атрибут има све оне особвне које има и супстандија (недељив je, вечан, y својај егзистенцији вужан) освм једне једине, на зме апсвлутее бескрајности. Док je супстандија бескрајна, апсолутао и y сваком погледу, дотде je атрибут бесарајан тако рећи само y једном правцу, или, друкчије'речено, атрибут je бескрајан док je супставција бескрајно бескрајна. Модус (или поједивачна ствар) исто je тако условљев супстанцијои ; алв погато je само атрибут непосредно усдовљен супстанцијом, то je модус само посредво њоме усдовљен. Модус, y колико je модус, дакле појединачна ствар, може бити ограничен, усдовљен и изазван само другим модусом ; y кодиео je пак модус израз-супстанцијиног атрибута, y кодико je његова општа природа y питању, он je условљен самим бићем супстанције. Па тај начин Спаеоза узима, да апсодутеа супстанција ствари има управо два вачива њиховог усдовљавања : y колико су модуси својон општом природом условљени супстандијом, y толико je ова последња ирирода која ствара i (natura naturans) ; y колико су они као појединачне ствари условљени један другим, у толико je еупстанцвја (односно свет) ирирода створена (natura naturata).^