Topola

објекте чије je сазнање внадекватно. Сазнање друге врсте бава y чнстим апстрактним појмовима, који нпсу постали апстракдијом из престава чула и имагинадије, већ који леже y самоме апстрактноме уму, y самој умној моћи. Трећа врста сазнања je интуитивно сазвање ; и оно бива y апстрактним појмовима, али ce разликује од друге врсте сазаања y томе, што je дедуктивно и што полази од освовних примордијалнвх уаних истина. Сазнање друге и треће врсте адекватно je на супрог инадекватном сазнању прве врсте ; само док адекватно зазнање друге врсте изражава опште особине ствари, дотле адекватно сазнаље треће врсте изражава прве и најопштије особине ствари „оно“, вели Спиноза, „полази од адекватне идеје Формалног бића неколиких атрибута Божијвх, ua иде ка еазнању бића ствари“. Што смо довде изложили, то je y главним цртама Спинозина теоријска филозофија : општа онтологија, космологија, психологпја и теорија сазаања. У великом делу Спинозином прва два дела посвећена су теоријској филозофијв, друга три дела посвећена су практачној фнлозофији, етицн, y којој je Спиноза гледао тежпште своје филозофије, и са чега je и цело дело своје назвао Еквком, ма да je ооо y ствари много јаче и значајније y своме метафизичкои но y своме етичком делу. Од ова три последња дела Етике, y првом je Спиноза дао детаљну анализу природе афеката, као психолошку подлогу етичких принципа, y другом описао je људско ропство под владом афе-