Topola

y нас. Кнежевићев несушвиви таденат мисдиода пак, y саецијадном правцу y коме ce je он код њега развио, донео je редативно вигае пдодова, него што je то и код једног од побројаних сдучај. Ипак зато, y целини узев, Божидар Кнежевић нити je Доситије Обрадовић нити Љубомир Недић. На другом месту можда ћу имати придике, да изнесен детаљније своје мишљење о Кнежевићу као мисдиоцу и писцу. Овде ћу ce ограеичити нато, да издожим увратко прво оно што он нвје био, да бисмо тии праведнвји били y оцени онога што je он био. Кнежевић пре свега није био апсхрактав мисдилац. Њему je оскудевао _дијадектичаи таденат, који je неопходно потребан да би ce ушдо y дубока метафизичка и суптидна догичка питања. Затим он није био систематскн мисдидац, њему je осаудевада она архвтектонска и сивтетичка моћ, која једино осиособљав.а мисдиода, да све своје поједине мисди, које би ипаче остаде неповезани фрагнеети, доведе y једву дедину. Напосдетку он није био Јтручан фндозоф, не нестручан Фидозоф y томе смислу, што фидозофију нигде еије студирао као струку, него y томе смисду, што ce није, читањем и студијом великих филозофа, логичеи шкодовао. Осуство ова три неизоставна усдова, да ce може са успехом y фидозофији доспети до тога, да ce изведе и постави на содидне оспове цео један фидозофски систем, најбоље ce опажа y Кнежевићевом покушају да такав један фидозофски систем, с наро-

53