Topola

61

je y друштву енгдесдог посданика сувим преко Бугарске, Вдашке и Пољске и еамеравао je да иде и до Петрограда, али услед сдабог здравља ову посдедњу намеру вије остварио. Ово своје путоваље, које има значаја и за историју, описао je Бошковић y једном засебаом деду, које je изашдо 1784 год. на тадвјанСЕОМ, a раеије н на француском и немачком језику. Год. 1763 вадазимо Бошковића поново y Риму, где je свечаво дочекаа од другова и пријатеља. Ада Бошковић није више остао y Риму. Год. 1764 он постаје професором Математиее на универзитету y Павијв, где остаје годину дава. Од год. 1765 до 1772 Бошковвћ je провео y Мидану, где je осповао чувену миданску астрономску опсерваторију, чији je и први директор био. Али услед расаре са једним другим астроноиом језуиточ, Бошковић je напосдетку подаео оставку бечкој влади на своје директорско место. Укидањем језуитског реда и губитком места y Мидану, Бошковић напушта Итадију и оддази 1773 год. y Париз. И ако вије вшпе био језуит, већ прост свештеник (l’abbé Boscovich, као што ce потписввао), ипаа y ваучвим и дитерарнвм круговима имао je поред пријатеља и ведиких пепријатеља. Званичпи кругови пак бвАз су према Бошковићу јако расподожеев, и он би постављен за шефа маринске оптике са вдатом од 8000 фравава, y коме je звању остао, поставши француским подавиком, вунвх осам годипа. Усдед сдабог здравља, a и стога што своја нова