Topola

62

научна деда није могао, усдед американског рата за неаавиевост, жтампати y државној штампарији y Паризу, Бошковић -je тражио и добио дуже осуство 1782 год. Из Париза отишао je Бошковвћ y Птадију, где je y Басану 1785 год. издао на францускон и датинскои језику y 5 ведиких свсзака своје вове астрономске и оптичке расправе. Из Басана отишао je Бошковић y Милав, где je, уморен тедесео и опао душевно, провео посдедау годиву свога живота и уиро 18. фебруара по новом 1787 год. y 77-oj години живота. Бошковић je бво човек увпверзадвог духа, фидозоф, математичар, физичар, астроном, архитевт, песвик. Био je живе маште, дако узбудљивог темперамевта, амбицијозан и поносит. Поредтога духовит, и добар пиеац. R ако светски образован и човек од света, Бопхаовић je као језуита био дубоко вобожан. Ми морано жадити, што je Бошковић био језуит, јер су тиме његовом спевудативном духу биде стављеве строге граввце. С друге стране опет не смемо изгубити из вида, да je само тиме што je постао језуит, Бошковић, син мадевог Дубровника, био y могућвости да постане светска дпчаост. Напосдетву треба споменути, да je Бошковић био и патриот: и ако je uo своме оддаску из Дубровнака сало још једанпут, 1847 г., ва кратко време свратио y своје родно место, ob je стајао y стадвој вези са њиме и био посредвик између дубровачке ревубдике и стравих вдада. Бедике хваде, које он чини Дуброввику y предговору