Topola

64

Филозофија Бошковићева не преставља један °псежан филозофски систем, као што je то случај код великих систематизатора новије филоеофије, једног Декарта или Л.ајбница. И ако Бошковић има самосталвих мисли и на пољу теорије сазнања п опште метафизике, ипак његове су мисли иа овим пољима фрагментарне. Тежиште Бошковићеве филозофије, она обдаст y којој ce љегова оригиналност уздиже до генијалности, то je филозофија природе, којој je он и посветио своје највеће и најспстематичније дело. Међу разним проблемима фнлозоФије природе најфундаменталнији мефу њима, проблем материје и проблем простора, заузшају прво место, и њвх je Бошковић на оригиналан ничин решио, Ми ћемо ce овде жајпре упознати са љеговигг решењем првог, затим другог проблема y вези са проблемима времена и кретања, иа ћемо напослетку укратко изнети и Бошковићеве мисли о сазаању, души и Богу. По Бошковићу материја, супстрат спољних физикалних појава, састоји ce из недељивих делова, простих реалних тачака, које су празним проеторнпм интервалама растављене једна од друге, које ce викада не могу тако приближити једна другој да ce додирну, и које дејствују једна на другу силама, чије je седиште y њима. До ове своје теорије, по којој су атоми материје просте недељиве тачке и центра сила које дејствују на даљину (actio in distans) стога ce та теорија назива кратко једноставном атомистиком долази Бошковнћ посматрањем феномена судара тела.