Topola

франдуском преводу свога дела „Les Eclipses“ 1779, најбољн су доказ, како je јако било осећање словенске националности код Бошковића. Списи Бошковићеви су многобројнн, многи су још y рукопису. Ja ћу овде навеети само најважније међу веговим филозофским списииа, јер то су y исто доба и најважнији сниси вегови: 1. De natura et usu iufinitorum et infinite parvorum, 1741. 2. De viribus vivis, 1745. 3. De continuitatis lege et consectariis pertinentîbus-ad prima materiae elementa eorumque vires, 1754. 4. De lege virium in natura existentium, 1755. 5. De materiae divisibilitate et principiis corporum, 1757. 6. Philosophiae naturalis theoria redacta ad unicam legem virium in natura existentinm. 1-во издање OBOi' главног дела БошковиРевог изашло je y Бечу 1758, 2 ro y Венецвји 1763, a З-ће поправљено и допуњено y Бечу 1764. Као додаци уз ово дело иду и ове три расправе БошЕовићеве : 7. De anima ac Deo. 8. De spatio ac tempore. 9. De spatio ac tempore ut a nobis cognoscuntur. Напослетку треба споменути и опсежни коментар Бошковићев, који y облику прииедаба иде уз дело дубровчанина Бенедикта Стаја „Philosophiae recentioris libri decem“ Romae I t. 1755, t. II 1760, t. 111 1792.