Topola

68

теријалних атоиа. Последњи делића материје, атоми, не могу просто зато бити састављеаи из делова, што ce за свави делић материје мора претпоставати да je седиште одбојних свла, које су бесконачно ведике на бесвоначно малом растојању, према томе немогући су дедови материје, који би ce могли непосредно додиривати, a то би били претпостављени делови атома. Atom мора дакле битн апсолутно прост и недељив. једна материјална тачка. Од математичке тачке разликује ce атом тиме што има реалну садржину, од које полазе („зраче“) силе које дејствују .j даљвну, a једнак je с математичком тачком y томе што je као и ова апсолутно прост. Сваки je атом по Бошковићу седиште уедме силе, само што он, да би објаснио факат молекуларнах сила и гравитадије, претвоставља даље, да ce квааитет те силе мева са даљином. Јер пошто су видљива тела Еошплексп простих атома, који на мални даљинама дејствују одбојном силом, a између видљивих тела влада привлачаа снага гравитације, Еао што je утврдио Њутн, то ce мора претпоставити, да одбојна сила атома на видљивим растојањима аиховим прелази y привлачну, само што БогаЕовнћ, да би објаснио молекуларве силе, претпоставља да ce то прелажење одбојне силе y привлачну (и обратно) збива неЕОЛико пута, дое сила атома не постане дефинитивно Љутаовом гравитацијом. Он поставља и једну општу једначину силе и преставља je и графнчки једном кривом, чији Ераци неЕолико пута преседају апсдисну осо-