Topola

69

виву. Али на овоме месту ми о томе не можемо детаљно говорити. Бошковићева теорија простора стоји y најтешн.ој вези са веговом теоријом материје. Пошто су атоми просте недељиве материјалне тачке и пошто између два атома увек постоји извесна раздаљина, то Бошковић разликује y реалном простору спољнег материјалног света две стране, које код њега носе назив стварног и могућег простора. Стварни аростор je сума материјалних простих тачака ( атома ), м тај je аростор коначан и дискретан-, могуКи um имсиинарни иростор je сума ceux раздаљина међу атомима и тај ]е аростор бесконачан и континуиран. Стварни и могући иростор нису међутии два простора него две нераздвојне стране једног, реадног простора које ce допуњују, a овај последњи je сума свих стварних могућвх места, чији je ред непроменљиво дат и које Бошковић друкчије назива и модусима реалног егзистовааа. Бошковићева теорија простора стоји на средини између друге две екстремне теорије простора, које су постојале пре њега. По једној од н>их постоји поред материје и празан простор и то тако, да док je овај посдедви вонтинуиран и дељив y бесконачност, дотле je она прва дискретна, састављена из одвојених делова, који су y физичком смислу недељиви. Бо другој пак простор и материја апсолутно су идентични, материја je састављена из математичких недељивих тачака, које су без икаквих раздаљина непосредно