Topola

24

a остали чланови целокупне функције говора могу међутим остати непоремећени. И овде се дабогме узима, да представе заузимају празне ћелијице, када им нестану њихови дотадањи носиоци. Можебити да ce y кога читаоца јавља зебња, као да би једном могао наступити и тај случај, да једна представа, која тежи да уђе y наш мозак, нађе сва места већ заузета. Али та je зебња сасвим неоснована. По умереној процени- цела ће кора човечјега мозга имати око 612,112.000 живчаних ћелијица. A као што наводи Make Мџлер (Max Müller), и тако богати дух, као што je Шекспир, располаже само са нешто више од 15.000 Јзечи, док ce међутим обичан човек служи с три до четири тисуће. Дакле и тада, када узмемо y обзир и представе без речи, које нису баш тако многобројне, па и то, да ce свака представа јавља y четири до шест разних облика, као слика вида, звук, реч и т. д., мораћемо ce чудити огромној раскошности y празним местима нашега лшзга, за које и нема изгледа, да ће ce моћи попунити. Ово уређење чини ce да je слично држави, y којој je број синекура ве-ћи од правих звања. Ова ce раскотност ипак даје правдати као сувише велика опрезност, када ce узме y обзир, да свака незаузета ћелијица мора бити, према прилици, справна, да буде оптерећена каквом представом, које ce целога живота неће моћи ослободити. Ну мени ce чини, да јаче упадају y очи други послеци, који ce изводе из примене ове претпоставке на појаве. ' Напред смо само углавном означили правце,. y којим ce могу разликовати средишни поремећаји говора. Подробније испитивање оних случајева, y којим je подобност говора тек деломице нестала, пружа нам још читав ред значајних чињеница. По правилу уделују код деломичнога губитка говора извесне врсте речи нарочито, или штавише и искжучиво. Као да ce y памћењу најјаче одржавају чисти нзрази чуства. Болесници, који више нису подобни, да и једну мисао, како бнло непотпуно, искажу речима, располажу још великим регистром усклика и таквим везама речи, које, као и усклицн, означавају- чуство. У љутњи ће им ce