Topola

38

Нова открића y анатомији и y физиологији мозга с почетком последње четврти прошлога века, која су ce везивала за радове Теодора Мајнерша (Meynert)., што су нове путове отварали, и за експерименталне радове Хициха (Hitzig), Феријеа (Ferrier) и других, изазвала су најсмелија ишчекивања. У толковању експеримената, вршеним на животињама, мишљења су ce дабогме још јако разликовала. Док je нарочито Херман Мунк ревносно бранио строгу локализацију ocehaja и представа y можданим ћелијицама, држао ce Фр. Голц (Goltz), супротно томе, y главном Флуренсова схватања о узајамном дејствовању различитих делова мозга, с неколико модификација, које су нови задобивепи резултатм учинили потребним. Али колико и да су били интересантни и важни и y практичном погледу сви ти експерименти и патолошка посматрања, што су вршена упоредо с њима, велика су ce ишчекивања, која ce с многих страна везиваху за њих, жало испупила, a нарочито ce перспектива y потпуну обнову психологије на основи поново ускрсле физиологије мозга, помрчавала све то више: физиологија мозга крај многих важних, нарочито анатомских тековина, y принципским питањима једва да ce и за један корак помакла унапред, и одмах спочетка заузети скептички став Ед. Хициха, који je први просекао пут вивисекторским радовима на псећем мозгу, као да ce најзад показао оправдан. Па и само je значајно нахођење Флексихово (Flechsig), 13 да чулна средишта пре развијају своје спроводне путове него ли осталн делови мозга, и, с тим y вези, констатовање, да су обимни делови коре великога мозга по свој прилици надређени непосредним чулним центрима и одређени за елементарних функција, изменило ситуацију само утолико, што je с тим указано, да je компликација појава толнка, да далеко премаша све дојакошње лредставе о томе. Флексих je назвао она слућена надређена средишта „асоцијационим центрима“, назив, који указује на њихову спајајућу функцију, али при ком ce не сме ми-