Topola

26

шким гледиштима, утврђујући, релативно често појављивање различитих облика, њихово подударање с другим појавама у животу језика и тражећи на тај начин да се, што је могућно потпуније, сазнаду духовни покретачи ове важне појаве. Помислити ваља, да овде~ и рад из друге - руке може већ донети користи. Колико је богат материјал, који се садржи само у једном делу, као што је Куршјгва „Грчка етимологија" за грчки језик или (уколико је довршен) Гримов „Речник" за немачки! језичар ће на своме пољу лако још умножити ово непотпуно набрајање објеката психолошкога истраживања. Ми смо овде само хтели истаћи, да су извори објективнога сазнања многобројни, који нам обричу боље резултате но недовољно и варљиво самопосматрање„ и да психологија није ни близу опасности, да ће јој нестати градива, ако се ограничи на истраживање факата. Је ли само једном дошла дотле, да може донекле прегледати поље, које јој се отвара на овом експерименталном путу, то ће и основни погледи, које ће прибавити о постанку и о бићу духовнога развоја, стећи чвршћи темељ но оне метафизичке реминисценције из прошлости, које хоће да у исти мах задрже за се право и научних истина као и верских правила, којих се не смемо дотаћи. Додуше не би то ни била првина, да филозофска традиција постане догмом. Али једва је вероватно, да би се таква мена могла извршити сред светлости сувремене историје. Дуга превага механичких природних наука над психологијом учинила је, те је онај картезијевски дуализам, који у ствари није ништа друго но према етичким потребама умерени материјализам, толико ојачао, да излазп увек из еволуција новије филозофије као владајући духовни правац. Психологија мора постати господар над тим својим противником, узети оружје механичкој природној науци из руку, и с екзактним методима, које је од ове научила, паштити се, да изнађе законе духовнога живота. А пође ли јој овим путом за руком, да да чистије схватање о духовној природи човековој,