Topola

34

то су вољне радње; ја сам подобан био, да изаберем и што друго, и понекада је свршеном избору претходила јасно приметна борба између разних могућних одлука. Као што је познато, има доста људи, који се веома тешко одлучују, и то не стога, што мотиви не дејствују на њихову вољу, него што многи мотиви дејштвују,'тако да не може ниједан да победи. Ова је пеодлучност привилегија човекова. Животиње не внају за то. Највише ако се јавља код домаћих животиња, посведневних другова човекових, код коња и код паса, за које такође приања понекада ова неодлучност. пр. ко]и се радо шеће, стоји неодлучан између домаћина и домаћиде, када се ови разилазе у противним правцима. Уопште пак животиња зна тачно, шта хоће, јер се сваки пут подаје мотиву, који управо дејствује на њезину свест; она се не бори између разних одлука, или што не дејствују на њу у исто доба разне побуде, или што једна тако безусловно господари, да о борби ,не може бити ни помена. Ово нам већ јасно казује, да вољна радња и вољна радња могу бити веома различите ствари. У једном се случају догађа с извесношћу, с којом удар једнога тела друго у покрет ставља, у другом је пак резултат веома заплетена процеса, који се у почетку процеса никако још не може предвидети. Битшу основ овим разликама је у броју мотива и у њнховој релативној јачини, с којом се јављају у твести. При том се мотиви вољини састоје увек у представама и с њима скопчаним чуствима, или, као што би боље оило рећи. сама се воља прво јавља у облику онога елемента свести, који ми називамо чуствима. Само је од броја и јачине таквнх вољних потреса зависан крајњи ефекат, вољна радња. У псу, који неодлучно стоји између два укућанина, боре се чуства наклоности, која он има према сваком од њих. Ако је једном више наклоњен но другом, борба је брзо готова, илиуопште инедолази до оорое. Има ли сада само онај пас воље, који полагано бира, а онај, који се брзо одлучује, не? Или, да ли