Topola

42

Као што -је увођење експерименталнога метода иајочитија спољашња ознака, којом се разликује нова психологија од старе, тако се можебити сме рећи, да је за схватања, што су постала под утицајем тога помоћног срества, појам о вољи постао средишни проблем, према коме су у последњој инстанцији оријентовани сви остали главни проблеми психолошки. Стога' се могу најбитнији правци данашње психологије разделити, према изразу, који је, колико ]е мени познато, прво употребио Фридрих Паулзен, у „интелектуалистичне" и „волунтаристичне“, при чему се-дабогме морамо уједно чувати, да не помешамо ове психолошке опреке с метафизичким схватањима, на која се могу применити исти изрази, и у којима ови изрази узимају битно друго значење. И заиста, неко може бити метафизички волунтариста и уједно психолошки интелектуалиста, као Шопенхауер, или обратно, могао би бити метафизички интелектуалиста и психолошки волунтариста, као што би се то можебити могло рећи за Фихтеа, када би се у њега уопште дало разлучити метафизичко од психолошког. 0 себи самом могу пак рећи, да мој психолошки волунтаризам утолико нема никаква посла с мојим метафизичким, што је за мене психолошки појам о вољи сасвим емпиријски, који се задобива једино из конкретних свесних догађаја, док ми је метафизички, према општем характеру метафизике, погранични појам од вазда хнпотетскога характера. При томе ја, разуме се, нс поричем, да сетај метафизички појам, као' и сви оетали метафизички: појмови, може припремити емпиријским појмом. Утолико више морају таква метафизичка даља извођења бити брижљиво одлучена од емпиријских чињеница, од којих полазе, да се не би у ове чињенице увлачиле апстракције и хипотезе, које су им саме собом потпуно стране. Разуме се, да овај чланак ради само с емпиријским вољним догађајима. Метафизички је појам о