Topola

ПОГОВОР.

Последње четири свеске „Педагогијске књижнице“ (Хl-ХIУ) доиеле су четири психолошке расправе Вилхелма Вунша, у којим је приказан његов програм и, нарочито, његови методи _у истраживању.психолошких пр.облема. Оне су писане у доба, када се психологија ослобађала Хербартова утицаја и, пркзнајући Хербарту -заслуге, што их има-и за психологију (нарочито што је оборио душевне моћи), ударала новим, експерименталним путом. За нас је од велике важности, да се задржимо на том доба, и да са њега бацимо погледе уназад и унапред. Хербартовска је психологија и педагогија кроз деценије владала у пашим школама (поглавито у учитељским) и деломице се одржава и сада. Ови погледи пак, скојим се у ови.м расправама Вунтовим упознајемо, почели су -продирати и у нас од осамдесетих година прошлога века. Др. Љубомир Недић, као професор велике школе, држао се у својим предавањима слрого Вунтове психологије, и кроз њих су је примили и многи његови ученици, и ови, као и директни Вунтови ученици, уводили су и у наше учнтељске и средње школе упоредо с хербартовском и Вунтову психологију, као и покушаје на овој засноване педагогије. Тако је било све до најновијега доба, у ком се почеше јављати и други правци, који још нису тако изразити као та два напоменута. Због тога уредник „Књижнице“ сматра, да је потребно било, да у њој да реч Вунту (прве године после његове’ смрти), да би нас он сам упознао непосредно са својим програмом и са својим методима, уверен, да ће она увелике потпомоћи, да се што боље нађемо на оном раскршћу хербартовске и вунтовске психологије, које су оставиле тако видан траг и- у нашим школама. Вунтов се ,траг, истина, не огледа тако јако