Topola

Четврти одељак.

Метафизика или Онтологија.

§ 28. Проблеми и правци метафизике. Метафизика je најстарпји л уједно најцентралнпјп део философије. Питање о суштжни света наметнуло се индиским и грчким мисдиоцима још rrpe него што je људско сазнавање постало за њих проблем. Јер, мпшљење je најпре управљено л а л о љ е, п тек много додније почжње долазитп до самосвести и спуштатл се у дубнне душевног живота. Али и онда. када смо већ одавно научллп да плтамо о могућности и гранлцама сазнавања. када се већ бавпмо лспитивањем моралних задатака човека, трудећи се свесрдно да не напустлмо тле пскуства, и онда се увек показује, да сва теорлја сазнања п сва етика или почпва на нензреченпм метафнзичким претпоствкама лли пак потребује допз т ну л завршетак метафизичкпм хипотезама. Метафнзпка je запста средиште лз којега сва философија пропзлазл ir*y које се понова враћа. Неко су време Кант о в е прлсталлце веровале, да je »Крлтика чистога ума« онемогућпла за вечлта времепа сваку метафизику. Али je сам Кант своју пауку о моралу засновао на метафнзпчЕим тврђењлма, а његовл су следбениди, Фпх т е. Шели нг, Xег е л, Xерб а р т п Шопен х а у е р разрадили онтолошке претпоставке, које се налазе скрлвене у идеализму критЖке сазнања, у дубоко промишљене метафпзичке системе на лшроким основама. Такође позлтпвизам, који je основао Огист К о н т, и којн у обновљеном и разрађелон облику заступају данас пстакнути мислиоцп, одблја принцппнјелно сваку метафнзику. Али ћемо доцнпје видетн, да нп тај правац млшљења нпје само метод, лего да се развпја у једно гледиште на свет, које допекле такође прелази границе лскуства. Метафлзлчка се потреба јавља баш у најновије време, које изгледа потпуио заузето матерлјАлним л привредним лнтереспма. л то у јако распрострањеној тежњл, да се реллгпознл живот оСјловл л дубље развлје. Вера у једну вишу духовну силу.