Topola

нарочжто Je силпо утжцало на Гетеа. Он je још као младжћ изразжо њега песнжчкж у религжозном Фаустовом разговору са Гр ето м, и доцније се као зрелж генжЈе често враћао на њега; »Was war’ ein Gott, der nur von außen stieße, Im Kreis das All am Finger laufen ließe. Ihm ziemt’s. die Welt im Innern zu bewegen, Natur in sich, sich in Natur zu hegen, So daß, was in ihm lebt und webt und ist, Nie seine Kraft, nie seinen Geist vermißt.« Напоредо c пантеизмом развжло ce y седамнаестом и осамнаестом веку у Енглеској нарочжто схватање п-оЈма Бога, које Je добило име дежзам. Представнжцж тога схватања (Cherbury 1 1648, Тоlа nd f 1722, Со 11 in s f 1729) захтеваЈу, да ce ум слуша ж у верскжм питањжма, ж одбацују све дргме коЈе се њему протжве као н све траджджЈом наслеђене ауторжтете. Онж се зато радо назжваЈу слобо дн ж м мжслжо цжм а. ЗаступаЈу Једну релжгиЈу пржроде, што Je по њжховом миш.љењу жсто што ж релжгжЈа ума. Онж држе, да Je Бог творац и улравжтељ света, алж поглавито вжде у љему извор моралнжх закона. Такав се поЈам о Богу може известж жз ума; зато нжЈе потребно нжкакво откровење нжтж чудо да би се у њега веровало. Вредност релжгиЈе лежж у моралном располижењу коЈе она прожзводж. »ВеруЈ у Бога ж вршж своЈу дужност« девиза Je дежзма. Потреба, да се фжлософскж обрадж појам Бога, коЈж Je дат верскжм предањем, нарочлто се Јако осетжла у средњем веку. Најпре Je учжњен покушаЈ да се божжЈа егзжстенцжЈа логжчкж докаже његовжм жоЈмож, целжсходношћу света ж 'другжм аргументжма. Али Je бжло већ схоластжчара (на пр. Duns Scotus, 1265—1308) коЈи су увжђалж да се овж доказж логжчкж не могу одрлгатж, па су егзжстенджЈу божжЈу сматралж жстжном откровења т. Ј. таквом коЈа с-е не да умом доказатж. Исто су се тако ж у новжЈој фжлософпји многж бавжлж таквжм доказжма, док нжЈе К а н т изрекао мжшљење, да Je егзистенцжЈа Бога нешто што се додуше не да доказатк, алж да вву захтева практичнж ум т. Ј. моралнж закон. Од тада се појму Бога пржпжсуЈе претелшо етжчко значење. Ми пак сматрамо, да појам Бога нема толжко 'важности за доказжвање моралнога закона, колжко за наше теоржско гледиште иа свет. Да бж то Јаснжје показалж, упућуЈемо чжтаоце поново на функцију суда као ж на фу нд а.м ента лн у аперцепцж Ј у. Ако сваку садржжну, која нам Je дата опажањем, можемо да учинимо сво Јом духовном своЈлном само ако ЈоЈ дамо облжк

137