Topola

које je формулисао фидософскж првж пут Херберт Сженсер (1856), учинио je Да р в н н (Постанак врста, 1859) олштжм добром образоважога света. Да р в жнга je пропшрно замашном хжжотезом. да се особине, које су стеклж органжзми у борби за опстанак, могу наследлтж пржроджжм одабжрањем или избором пасмине, увећавајући тако безгранжчно способност жржлагођжвања. То, да органжзмж. који су се највжше пржлагоджлж, надживљују друге (the survival of the fittest) и прлродно одабжрање чине језгро такозваног дарвинлзма, који нжје ждентжчан са идејом развжћа уопште. И ако се дакле у новије време понешто од спецжјаллжх Дарвинових учења показало као научно неосновано, жлак je основна мжсао. коју je он тако енергично бранио, остала од трајне вредностн. Иманентна je телеологија- од велнке важности како за истраживање душевног живота тако и đa. делокупну духовну науку. Као што већ показује сам пример Да р в ин ов, по јам с е Бога може спојити и са нманентном телеологијом. Само што се онда мора претпоставити, да je Бог створио најпростија жива бића, као што су протоплазме, па да су се из њих. по законима развића које je он сам у. љих ставпо, развилн постепено разноврсни организми. Гледшпте, да je Бог интелигенција, која борави изван света, обдарена бескрајном моћи мишљења и воље, називамо антропоморфним теи зм ом. Антропоморфан мора битн свакн теизам, јер пнтелигенцију можемо једино да замислимо аналого људској. Можемо да замислимо да су наше душевпе моћп порасле у бес■ коиачност, алп оне остају ипак Јжек људске моћи. Теизам je у сврм спровом облику схватање свих примитивних народа, а у пречншћеној форми а само се та тим дменом гледиште je владајућпх монотеистичкнх верскпх сжстема. Од њега се разликује ж а н т е и з а м, по коме се Бог ж свет же разлжкују него су јед но. Божа нс к о прожжма цео космос. налазж се свуда и то нерастављено од предмета већ жманентно љжма. Наговештајж жантежзма налазе се већ код Ксенофана; јасно га je жзразио Ђордано Бруно;.Барух Спжноза га je снажно и енергжчно жзвео ждо краја замислио. За Сп ино з у постојл, као што смо нажред вжде.тш, само једна супстапца, ато je Бог. Она нма два атрибута, мжшљење ж експанзпју. Сваки je лредмет модус ове једжне сулстанце, и узима удела у њеној божанствености. Циљ je мудростж. да се весело лредамо томе Све, од којега смо мж само један део. Ту преданост Спжн оз а назпва љ у б а в љ у ж р е м а Б о гу. Ово велпчанствено гледпште на свет

136