Topola

141

Што се тиче објектжвних услова естетског жонашања. научно се жстражжвање нжје још сложшго о циљевима а још мање o путевима тог жстражжваља. Философске спекуладије о суштини лепога, о његовом космичком значају, које су вржшлж у старом веку Платон и ФГлоти н, у новије време Шелинг, Хегел и Шоженхауер, нису жзгубжле потжуно свој ужлжв на духове. Али су важнија истраживања историска о жостанку ж развитку појединих уметности, и културно-жсторжска жстражжвања о распрострањењу и обогаћењу естетског жонашања, о поступном васпитању за потребу за уметношћу, као и о сжособности, кија свакжм дадам ожштија постаје, да се ж природа посматра са естетског гледшпта. Оубјективни услови естетског понашања имају да се испитају психолошкн, објектжвни историски и содијолошки. Можда he онда бити могјФв, ако се ту дође до позжхжвних резултата, духу, чији жоглед даље досеже, да открије и у самој васионж клице естетскога, те на тај начжн учжнжти корак даље ка философжјж лепога ж уметностж. Алж прж томе не смемо губжтж жз вжда основжцу свеколжког естетског жонашања. Она се састоји, како рекосмо, у томе, да дожжвљујемо чжста осећања слободна од сваке плаховите пожуде. Чжњенжца естетског жонашања уједно je ж доказ за то, да je осећање особжта основна функцжја свестж, која се на једној страни разлжкује од жредстављања и мишљења, а на другој од жожуде н воље. И жошто се то чжсто осећање развжја потпуно само у естетском; жонашаљу, то je у стању само естетика да д& жоследња обавештења о бжћу ж улозж чистога осећања. Зато je најкраћа и најзгоднжја дефжницжја о естетицж она коју je дао Хајнрих фон Штајн, да je естетжка фжлософжја осећања. Овом одредбом појма карактержсано je место у сжстему фнлософжје, и уједно се њом отвара богато жоље за жсихолошка, жсторжска и соцжјолошка истражжвања. Први je ж најважнжјж задатак жсжхоложхко исжитивање естетског уживања. Мж морамо бжти потжуно свеснж, inxa у стварж доживљујемо у естетском жонашању пржликом жосматраља уметностж ж жрироде. Морамо нарочжто разликовати естетску радост од другжх пржјатнжх расположења ж тежжти да жознамо узрок тој разлици. Даље се морамо усуджти да се удубжмо у душу уметника којж ствара, да бж смо упозналж жредставе ж које га жокрећу и које њжм владају. Сва се та жспитжвања не смеју ограничитж једино на поједину жнджвидуу. У естетском понашању игра с о ц и ј а л н ж фактор много већу улогу нето што се то мжслж. На наше естетско донахпање утичу мода ж