Topola

150

.најпре лрости тонови. а особито ритмички уређенп низовп тонова и шумова. Напротив допадање које налазлмо у мелодијама и оимфолијама, лочива на задовољењу вилшх ж разноврснијлх функциских лотреба. Рлтдшчлл тонски иизови често нас побуђују да вршимо ритмичне докрете, и ту.је потпуно јасно да je функциска радост та која нролзводл естетско Р-чичан се начин то исто локазује јкод естетског дејства о л а ж а ј а п л л а њ а. како je тсг у најновије време утврђено код глуво-слепих. Њима се долада лииање таквлх предмета, који их иобуђују да врше нри том пријатне и ритмичке иокрете. Дакле, елемеихарна естетска осећања настају тако. што ее на прнјатан и довољно интензиван Заачин опажајима. које дожпвљ>јемо, задовољава иаша сен зуа лн а ф ункциска ло тр е ба. Међутим се несравњено богатије и разноврсннје развжја естетско уживање, ако иредмети којп на нас утичу не занимају прдјатно искључиво наша чула, већ и нашу представу п uain.u мишљење. Тако нам сликарско нлп вајарско дело. које смо у стан>\ да схватимо и рбјаснимо. пружа заного веће и трајнпје ужпвање. И у колико више представљени предмети и иојаве буду иодстицали активност нашега памћења и наше фантазпје, у колико нам буду више дали да мислимо, у толико he интензпвнпје и богатије битп наше естетскр уживање, и у толико he оно леже отупити. То естетско задовољавање наше иителсi; туа лн е функцпске потребе дожлвљујемо иа особито јасан начин код песннчких дела. Песникове речи као чулни опажајн не значе готово ништа. и утичу само преко представа, мишљења и осећања. Koje оне изазлвају у нама. Такозвана очлгледлост неклх песничкпх творевина. разуме се, нлје изазвана чулима. већ фантазијом. Грллпарцер je врло згодно рекао (XY, 43. Зауеровоу лздања), да очпгледно лредстављање у поезлји не долази споља већ изнутра. Ако нам лспадне за руком да лако следујемо песнлку, а ко"равумемо лгто ол мислл, када нам подстиче фантазију. онда je већ само то довољно да нам прлбавл веллко естетско ужлвање. »Es lockt uns nach und nach, wir hören zu. Wir hören und wir g'lauben zu verstehn, Was wir verstehn, das können wir nicht tadeln Und so gewinnt uns dieses Lied zuletzt.« Ш л л e p o в a фллософска ллрлка, тешка места у Г е т е о в о м Фаусту дејствују естетскл тек онда, лошто нам испадне за руком да схватлмо песллкову мисао, да je у нама репрадукујемо н даље развијемо. II све док то ллје случај. остаје наша интелектуална