Topola

Али да би могао дејствоватп није уметнику више довољно да се слепо преда свом тваралачком нагону. Сад-мора да учж. Мора да се труди да влада у својој уметности тех-ником. која Je понекад тешка. и која се осннва на дугом вежбању. Oceha ce обавезним и принуђенвм да проучава велике мајсторе из његовога фаха. да би' упознао . срества којима, на основу искуства, може изазвати функциску радост код оних који уживају. У круг његовнх 1 иредстава улази сада и у блик а. за коју су његова дела одређева. Али самим тим. што je за разумевање највећега броја уметпичкнх дела иотребно познавати публику. за коју.су иста одређеиа. постаЈе уметниково дело културно-историском чињецииом. ;>атр се сада тражи. да се уметлици минулнх периода схвате у времену у коме су ллшели. Таво се развила историска естетика. која je 'многсГшто-шта објаснила. многи неспоразум отклонила и много доирпиела да се песник и уметник интимније упозна. Понекад, додуиЈе. одвпше једнострано тгридржавање за историско гледнште мутн поглед за оио што Je опште човечанско. што Je вечито у уметничкоме делу. Другим речима. уметник не ствара само за своЈ народ иза своЈе време. Као iiitö Je тврдио Тукн дн д о свом историском делу. тако сме. и велик уметнпк да тврди о производима своје фантазије. да су оии својвна вечностн г/.тфш tg äs() а не само за тренутно гледање (dycoviaua ex tov лад a хрђра). Такав уметник не нзазива у нама само пролазну функциску радост, вето уме и да буди у нашем срцу трајну љубав према ликовима коЈе Je створио. А из те љубави, као што смо већ приметилп, светли Једна жива. топла. присна лепота која озарава његово уметничко дело. Крајњи и наЈвжшж циљ уметников и Јесте утоме. да створи ту лепоту. / Уметничко Je стварање дакле наЈпре иг р а као манпфестациЈа ј тваралачког нагона. п постаЈе у току културног развпћа озбиљаи соцпјалнп рад. којп ставља себи за циљ увећање људске cpehe. Али je у свом највпшем саввшенствл г уметнпчко стварање једна врста љубавиог прошења. Ако услишпмо уметниково љубавно прошење. онда нам његово дело изгледа л е п о. у правом п најдубљем смислу те речи. 0 м и р проси љубав за Ахила и Одисеја. Раф ае л за своју божанску мадону, ПГе ксп и р не само за данског прница философа и .за иесрећног краља Лира, већ п за Фалстафа. тог измета нискости, за кога божански хумор буди у нашем срцу милосрђе. Али ако уметник хоће да успе, да пробуди у нама функциску радост и љубав, онда мора имати у себи од оног творачког даха.

158