Topola

159

којп je y стању да пспужп жпвотом његове' личностп. Живо представптн оно што je жжво, то je заједнпчки задатак свпју уметнжка. Алп лсиво код л.уди н предмета који су око нас, жжво код појава у садашњостж п историји, то je оно што у нама буди живот, што нас побуђује на одговарајуће реакције. То живо није ншита друго до оно карактерпстично код стварж, оно што жх чиии да буду l оно што су п што за нас значе, а то je ожо што je код јвжх тпппчно. Као што сам на другоме месту*) показао, типична je представа настала непосредно пз животне потребе. Оно што je ■ ■Hoiqiiikh важио код предмета гони нас да концентришемо на тосвоју пажљу, п да тако оно што je типично код миогих хомогених предмета обухватимо уједно. То типично налазпмо у свакој _ствари посеб.ице. п лрема томе управљамо наше Љнашање. Уметник мора иматп у много већем степену него сваки другн способност, да у индввидуалном открпје оно што je типично. и да га представп. бЈица умети итсова за нас су увек типови, чак и онда кад j нама пропзводе утисак стварних личности. У Гете ов о м je Фаусту Грета представљена тако очигледно ж индивждуално, да бисмо моглж напжсатж повест њенога жжвота. Па жпак она зшвж. у нашој представж као тжп девојке, која се предаје са пуно љубавж и бив-а напЈТЛгена. Са краља Лжра скидамо краљевску одежду, и npe.i нама остаје само отад, за кога Дежне речи значе много вжше него Корделпјино »волетн н ћутати«. Алж пошто се код свакога оца налази понешто од краља Лира. то Шекспиров спев не губи ннкада од свога дејства. Колико je то што je типжчно саставнп део уметначкога представљања најбоље се видж, ако je предмет који се представ.ља објекат којж се само једном налази у стварностп. жсторжска личност, потпуно одређен предео жли неко особжто из околине уметникове. Ис/го тако ж у приказжвању жндивидуалнога мора уметнжк, да 6и естетски дејствовао, пронаћи код појединог објекта оно што je тжпжчно, карактеристжчно, стварно живо, н дати му нзраза. Типжчно. које je својствено .сваком уметничком пржказу, доводн уметност у особжту везу са акц и ј о м нашега.сазнааа нса на у к о м. Као што смо ражије, видели. типжчна представа јс, у развитку сазнања један нижи степен апстрактжога пој ма. Како je пав уметност, према своме бжћу, подобна да жзазжва титшчне представе, које ж поред потпуне живе очжгледности посе ипак карактер репрезентативнога, општега, то уметничко прика-

*j Lehrbuch der Ps\'chologie. 6. Aufl.