Topola

c правом тражн, врло важно ж по моралнж развитаи бу ivhnv генерацжја. Тжме што пружамо пржлике нашој дедж да се радујууметнжчким делима, откржвамо жм не само нежсцржнж извор непомућене cpehe, него жх још чувамо од штетнжх ужжвања. »Interest, imde qiüs gaucleat«, каже врло згодно св. Августжн. Нпје све једно где човек тражи себи радости. Међутшх му уметност пружа радости »Die seine Gier nicht in sein Leben reißt, Die im Genüsse nicht verscheiden.« Уметност нас не оллемељује моралнжм жржджкама, него тим, што чистж нашу радост ж што појачава наше саучешће за све што je хума^о. Естатжку смо ранжје назвалж фжлос оф и ј о м осећ ањ а (Philosophie des Fühlens). Алп се осећање јавља најчжстжје у функцискжм осећањжма, јер жста остају без утидаја на жудњу. Философпја осећања има сада да жокаже, од какве je важжостж чжсто осећање за душевпж жжвот поједжнда ж за људску културу. Осжм тога мора се бавжтж објектжма, који су у стању да жзазову то чжсто осећање. Наше генетжчко ж бжолошко сматрање жоказало je, како се из функцжске потребе развжја естетско ужнвање као функцжска, радост. Онда жонекад жз ове фз г нкджске радостж настаје она срдачна љубав жрема лжжовжма уметнжковпм, љубав која je, сжојена са функцжском радошћу, жзвор лежоте. Естетскж,судовж, које жзазнвају ова осећања, садрже жоред субјектпвног фактора ж објектжвнж. Естетпка има тај важан задатак. да објектжвнп фактор псжжта. Ово je гледжште расветлило у главнжм потезнма стварање уметнлково. На тај начпн откржвенж су днљевж ;: наЈ-чне-е&тетпке, и показанж су ЖЈ г теви, којжма можемо очекжватж да ћемо досжетж марљпвжм радом до једне философжје осећања, која he одредитж место ж важност у васжонж не само субјекту којж естетскж oceha, него и објекту којж естетскл дејствује, у васионж, од које je човек само један сжћушан део,' алж део којж жоси у себж тежљу, да појми делину којој пржпада, да јој се джвж ж да je волж.

Литература. Fr. Vis cli er, Ästhetik. 3 Bände. 1846—1858. (У духу Хегла, обплује духовитим опаскама.) R. Zimmermau, Ästhetik. 2 Bände. 1858 ff. (Прва кљпга садржп псторпју естетпке; спстем естетпке, пзложен у другој књпзп, оснпва се на Хербарту.) Н. Lotze, Geschichte der Ästhetik in Deutschland. 1868. Neudruck 1913. G. Th. Fechner, Vorschule der Ästhetik. 2. Aufl. 1897. Joh. Volkert, Ästhetische Zeitfragen. 1894.

162