Topola

релнгнје. Зевс Ф и д и ј а с о в, Мојсије Мжкел-Анђелов, многе джвне цркве, Рафаелове мадоне пЛп она рд ов а Тајна вечера јесу највеличанственжје и најпрпснжје прошевине љубавж за ликове које je створнла вера. Алж ж тим, што уметност будж у нама чжсту радост, која не зна ни за какву жудњу, она нас узвжшује над појачава наше добожно р|еlтдожеа.е. Зато пгра у релпгпозном култу тако улогу музика. Међухим жжје сасвим тако> јасна веза pi етдке, жли хачнпје речено, између унетности п мора-да, о којој се често говори. Када се жаже да уме|носх оплемељује, то je, к.ао што ћемо одмах вждети, у нек.у руку оправдано, само што нжпошхо не треба то смахрахп хако, као да je задахак умехносхп да врлжну представља лежом. а порок ружним. Оно што je пуно жжвоха уприродж п код људж тражж уметник да схвахж, и предсхави, и где му то жспадне за руком, ту нас његово дело занжма. Спрову снагу, необуздану страст, да чак нжску саможжвост у стању je велжки умет- ■ нжк тако да пржкаже,. да у нама пробуди најжжвљу функцпску радост. Нжкада није потребно да пжта песнжк, како обжчнж морал., судж о љеговпм карактержма. Где он тесногрудо почне воджти о томе рачуна ту његов пржказ врло лако губж своју уметннчку вредност. Шекспжров Ржчард 111, а још вжше љегов Фалсхаф, јасно,дода je естетско ужжвање незавжсно од -моралнжх судова вредностж. Погрешно схваћена. Аржсто хел ов а наука о трагичној кржвидж обмањжвала нас je доста дуто о правом узроку задовољства што човек налази у трагичним предметжма. Уметност не може нжкад да оплемењује, ако буде ггроповедала морал ма у ргаквој формп. Па жпак постојж пржсна веза жзмеђу уметностн ж морала. Естетско je ужжвање чжста радост, лжшена сваке жудње; и тиме, што нам уметнжк даје жржлжке да, такву радост дожпвљујемо; одсхрањује нас неко време од егожсхжчкжх побуда свокадневнот жжвота ж уздиже' над нама самжма. Ове док дмо очаранж умехником, нашом душом влада чжсто човечанско. Нема места у нашем срцу за оно што je сжтно н ниско; узвисжли смо се над свим тжм ж налазимо се на путу ка унутрашњој слободж, Под утицајем тога што ослабађа ж листж, које потиче жз сваког правог уметничког дела. дгорамо постепено доспетж до једног вишег ставовишта. Ако будемо често жмали пржлжке да се радујемо уметнжчкжм делжма, научдћемо да презиремо задовољства, која вжше буде сирове н нжске жнстжжкте. Зато je уметничко васпптаље омладине, које се, сада

161

Увод у философију