Topola

Шести одељак.

Општа етика.

§ 38. Предмет и задатак етике. Предмет ет пк е жли мо рал н е фжлософжје су мотжвн, но.р ме п lyj, љ ев ж људских поступака. Нажме, људско се делање не ценж само по томе, да ли je оно коржсно или штетно, да ли je естетжчно допадљжво жли ружно, него се лодвргава ж једном сасвим другом мержлу. Мж не пжтамо само, да лж je једно дело било паметно п тачно прорачунато, него још ж да лж je бжло праведно н добро. Даље, пспжтујемо, да лж je поједннац својнм делаљем бжо од коржсти заједниди, којој припада, нли од штете, и одлучујемо најпре према томе, да ли његово дело заслужује одобравање или неодобравање. Међутим се у току културног развпћа дошло до уверења, да морална вредност једнога дела не зависи од његовога у сп е s а или само врло мало. Напротив, меродавна je за : то нам е р а врпшода, жлж још тачнжје речено, правад његова мжшљења жлп правац његове воље. на ком се оснжва његово дело. »Немогуће je ма шта замжслжтж у свету, чак и жзван њега. што бж се могло без огранжчења сматрати добржм, осим једжно добра вољ a.« Ове су речж Кантове*) остале меродавне за одређжваље ггредмета етике. Људска воља. њен карактер и њено опредељење, то je област етжчког жстражжвања. Укратко можемо pehn; етнка je ф н л о с о ф ж ј а в о љ е. Етжчкж je задатак многострук. Прво се морају испптатж псжхолошкж законж, по којжма мж стварно морално оцењујемо сопствене п туђе поступке, т. ј. одобравамо жлж неодобравамо. Такво испжтивање порекла ж развжтка моралне оцене бжло бп у стварп темељни претходнж рад за једну научну етжку. Тај je задатак делом пс пх олошке делом исторжске пржроде. Тачжом пспхолошксш аналжзом онога што се у нана збжва, када морално оцењујемо соиствене ж туђе поступке, морала бп се створжтп псжхолошка осжовжда науке о моралу. Тај бж се рад, што смо упозналж као опште правжло за пспхологију, морао жзвестп не само аналптжчкж, већ ж гене-

*) Grundlegung zur Metaphysik der Sitten, erster Abschnitt, IV, 241 (Hartenstein'.