Topola

165

тнчки ii биолошки. Дакле, моралж би се вратлтд пореклу морадиога осећања. па показатж, у каквој везж стоје моралнп захтеви са животом поједилца и са жжвотом целог човечанства. Али како већ п површлом посматрачу мора пасти у очи, да су пстж поступдп у разна доба ж код разних народа разно оцењжвалп, да се често једло-доба джвл ономе што друго презпре, ж да су нарочпто интензивне разллке моралног неодобраваља врло знатне, то je задатак научне етжке до крајлостж тежак л гломазан, да прати историскп моралну оцену од најнижих стушвева културе, како бп, можда, открпла_законе њеног развића. Данас je тај жсторискж део етшке-постављен на много • спгуршгју основу темељним делом Едуарда Вестермарка: Origin and development of moral ideas (Ursprung und Entwicklung der Moralbegriffe, deutsche Bearbeitung vonLeop.Kätscher, 1906 —1909). У томе je делу морална оцена, особито код прнмитпвнпх народа очигледно представљена необпчно богатим материјалом чнљенжда, н покушало се да се представи поступна измена тнх оцена код прнмптжвних народа. Додуше je потребно да се тај део у многоме допушд алж je основ за даље истраживање још ту дат. Тек лошто псжхолошкж и жсториски жспжтан матержјал буде пред нама лежао сакупљен ж прерађен, можемо са жзгледом на успех решавати даљж задатак етжке, који се махом сматра као најважнији. Нажме, етжка жма да поставж норме за људскж поступак, које треба да постану начела, по којнма ћемо управљатж своје поступке. и које нарочжто у тако честжм случајевима сукобљаваља жмају да одређују нашу одлуку. А нарочжто треба да буду те норме меродавне за васпитање омладине. Овде могу много лакше бжти од плодоносног утждаја и доггринети напретку моралног развжтка. Овај нормативни задатак етике предузет je много ранжје ж у много већем обиму него теоржскожсторжскж. Према томе je етика или философија мора,ла, названа још практдчна философжја, философија воље. Њен je задатак у томе, да нађе законе моралној оцени, и да лостави лорме за морални поступак. * Као фжлософија воље лажлазж етжка још у самом почетку на једал проблем, којж доводж чак у пжтање њену могућност. А то je питање, које je млого расправљано, да лж je човечија воља уопште слободна, и да ли je способна да захтеве који се од ње траже. Дакле пре свега морамо одредити своје гледжптте према том проблему.