Topola

215

потжуном хетерономжјом. Напротпв, морамо рећи да je морални закон, у колжко се односи на појединца, хетерономаж, а у колжко сматрамо људско друштво његовим творцем да je опет аутономан. Са пнтањем о аутономжјж у везж je и однос етжке према религији, о коме смо већ ранжје расправљалж. Међутим нам je светски рат наметнуо другж један врло важан проблем, којж je већ ражжје много занжмао духове. To je оштра сужротност која je од вајкада постојала жзмеђу морала рата ж морала мжр а. У мжру смо обавезнж да сматрамо жжвот ж својжну блжжњих непржкосновенжм. У рату нас гоне да убжјамо жгго вшпе нежржјатеља, да жх онеспособљујемо, заробљујемо. У мжру сматрамо обману, жревару, жржтворжост ж лаж за неморално. Док се у рату све то према нежржјатељу не само допушта већ ж наређује. Алж жсжжто су се већжжом државе још у мжру спремале за будућж рат, то je донекле ова сужротжост постојала још у мжру. Могући je бжо увек само како-такав компромжс жзмеђу морала рата ж морала мжра. To je од новжх етичара жарочжто жжво осетжо Херберт Сженсер, ж ож je мжжшења да такво стање не може увек потрајатж. Ако жажљжвжје жогледамо вждећемо, да je та сужротност, која се нарочжто дажас oceha, спедијалнж случај једног ожсежнжјег етжчког проблема, којж ће за скору буДуКност жматж особжто прешну важност. Реч je о односу жзмеђу полжтжке ж морала, о коме je расправљао још Тукжджд, т. ј. о житању, какву важност жмају моралжж захтеви за односе мећу државама. Алж то жжтање завжсж на крају крајева од формжрања односа жзмеђу државе ж њенжх грађана, те се може режшти једино дубокжм жознавањем сложенжх узајамнжх односа жзмеђу жојединца ж друштва. Исжжтжвање тжх узајамнжх односа у стварж je задатак друтптвене науке, ж тако се на крају крајева етжка слжва са сод ж ј олог ii ј ом, чжјж je ж сама део. Због тога je жрепоручљжво додатж и нахж сожственж приказ етжке одељку којж говори о соджјологжјж.

Литература. Friedrich Jodl, Geschichte der Ethik als philosophische Wissenschaft. 2. Aufl. 1906—1912. Theobald Ziegler, Geschichte der christlichen Ethik. 1886. Leopold Schmidt, Die Ethik der alten Griechen. 1882. Wilhelm Wundt, Ethik, eine Untersuchung der Tatsachen und Gesetze des sittlichen Lebens. 3 Bände. 4. Aufl. 1912. (Развпја одлично поја.м укупне воље.)