Topola

214

везује чланове једне групе ж најзад све људе међу собом. Али баш на то сводл Кропоткпн с лунжм лравом чжњенлде узајамне помоћж. У своме предавању »Мозак ж цжвжлжзаджја«, које обилује мжслжма, предложжо je Мајн ер т да се тај правад мишљења управљен на добро заједжлде назове врло згодно »мутуаджзмомс. То име карактержше поменутж правац много опшдрнлје и прецжзнжје*). Мутуалжзам жлж пржнцжж узајамностж у стању je да жрнмж у себе ж жстжнжтж део егожстжжког објашњења морала. Осећање солждарлостж, жз којега потжче тежња за узајамнжм помагањем, не протжвж се мојжм дичним пдтереддма. Служећи целжнж ja коржстжм ж себж. Мотжв мутуалдзма треба дакле сматратн сжнтезом егожзма ж алтружзма, која чжњенждама највжше одговара. Одвос.ио но р м ж моралног постужка ж њжне санк ци ј ет. ј. одредбе оне сжле жлж ауторжтета којп даје нормама обавезну снагу. издвајају се доста onixpo два жравца. Велжке лжчностж међу етжчаржма, као Сократ, старжјж стоицж, Кант, а нарочжто Фихте су увереља, да треба тражжтж крајњж узрок и највжшу санкджју моралЉх нормж у нашем сожственом уму, у нажгој сожственој савестж. Ка н т je тај жравац мжшљења крстжо аутоно мн о м етжком, Налазжмо лж крајњж узрок у ynj r , дакле у сазнаау. онда назжвамр овај облжк аутономне етжке доралом р е ф ле кс ж ј е. Узмемо ли на протжв, као што су то учжнилж Шафтесбери. Адам Смжт ж Шоженхауер, за основицу осећање. онда мор ал у осећ ањ а. Ако жак не тражжмо крајњн узрок етжчкжм нормама у самом човеку, већ у некој сжлж жзваж њега, онда такву етжжу која се оснжва на туђој зажовестж не назжвамо вжше аутономном већ хетерономном. Ta je спољна сжла већином релжгжознбг карактера. Моралнж нам закон онда даје божадство жлж црква. Као што смо вжделж, Кант je најоштржје наладао. сваку хетерономнју у етждж, лмајућж прж том лскључжво у вжду теолошку хетерономлјл. Алж се може заступатж ж гледллие, да се моралнл захтевж постављају поједжнду најпре у облжку соцпјалнлх императнва т. ј. као заповестд друштва члјж je члан. Онда онл нпак дблазе у неку руку споља, п онда je тб некаГ врста хетерономлје. У коржс-т ове претпоставке говоре врло важне чдњенлце, које ћемо извести у сопственом лржказу етдке. Алл како се сама људска група састојн само из људи, то се захтевл којж су у њој понжкли де могу сматратл туђнм заповестжма нжтж се може етжка, основана на њдма, сматрати

*) Впди о том Мајнертовом предавању код Јерузалема, »Мпсли п мишљење«, стр. 122 fl.