Topola

Седмп одељак.

Социјологија и историја философије.

§ 4L Предмет социјологије. Од философских je наука најмлађа социјологија, која je тек лоследњих година извојевала' себи место као самостална и врло важна грана науке. Њен je предмет човек као социјално биће илп тачније речена: људска група као јединица. Таква je група нешто више и нешто сасвим друго него само збир индивидуа које je образују. Свака je таква група нека врста заједнпце, II то заједница по мишљењу, циљу и тежњи. Као заједниду ш језику и повести иалазимо je у нароодг, нацији; као заједницу по праву у државн; као заједницу по интересима у еснафима, удфужењима и савезима; као заједницу по вери у верскнм општннама, и најзад као културну заједницу у појму човечанства. Група вршп јак уплив на сваког свог члана, дајући му импулса, ствараjj’hii му препреке и отклаљајући исте. Она многоструко одређује постајање и биће појединда, његово представљање и мишљење. љегово осећање и делање. При томе je увек група та која ствара н даје облик. Велику Вунтову идсју о стварачкој синтези у духовном развитку вддимо живу и ошшљиву у социјалној групи. Заједницом индивндуа постаје нешто ново, надиндивидуално што се иставља на супрот појединцу а што се ипак радом индивидуа увећава и модификује. Свн социјални феномени пружајуупосматра-' оцу два чудновата лтттта. Онн су жзван на с, и ту се они јављају према нама ка-о власт и ауторитет. Они утичу, ограничавају, заповедају и приморавају. Ово je несумњиво утицај важећих закона, владајућнх обичаја. верских догми, обреда, моде и владајућег укуса. Али нису содијални феномени само изван нас и над нама, него и у нама. Они испуњавају душу нашу богатом садржином, они нам дају унутрашњег ослонца, који обтављеии себп не би могли никад постићи, дају нашем мишљењу грађу, правац II циљ. Ту двоструку функцију содијалнога пронашли су фран-