Topola

цускж соцжјолозж тек у жајжовжје време *). Додуше, језгро те исхине садржж већ колжко дубока толжко жроста реж Хржстова: »Када се у моје жме двоје удруже, ja сам међу вша.« Где се вжжте лжца удруже радж заједжжчког моралжог цжља. ту се међу њжма ж жад њжма жоджже жежио вжжхе, наджжджвждуалжо, које стојж жрема жоједжжцу као жежио објектжвжо, али које жжак дубоко заджре у његову дужху, жрожшрује његово Ja ж освећује за жежгго вжжге. Дакле, жзмеђу соджјалже делжже ж жоједжжжх жнджвждуа које њој жржжадају жостоје жежрекжджа узајамна утжцања. Најжре утжче соцжјалжа гружа елемежтаржом сжлом жа сваког свог члава. Алж се у току времежа жоказује ж жжтежзжвжо утждање жстакнутжх лжчжостж жа струкхуру ж развжтак груже. Разлог зажгго соцжјодогжја постојж ж јесте та несумњжва егзжстенджја таквжх узајамжжх оджоса, којж сачжњавају једжжствежж жа жжак врло разнолжкж жредмет, којж сжаја сва таква жсжжтжвања у ј е джу жауку дајућж јој уједно фжлософскж карактер. Соцжјологжја je фжло с о ф ж ј а људскога дружlтва. Ожа се бавж развжћем људског жжвота у заједнжцжж жма варочжтж задатак, да жсжжтује жрожзводе укужвога ДЈ 7 ха у сужижнж ж жостајању њжховом, којж су жродукат тога жжвота, као жа жр. језжж, жраво, морал, реджгжју. Прж томе жак мора увек жматж у вжду утждај тжх духовжжх творевжна жа узајамве оджосе жзмеђу жоједжжца ж дружггва. Алж жожпо .су свж тж узајамжж оджосж у .сужгтжнж ду х о в ж е жржроде, то се жредмет соцжјологжје све вжше жрожхжрује у смжслу, да ожа обухватж укужнж духовжж развжтак човечанства. Прж тсше жостаје све јасжжје, да се људскж дух жотжужо развжја тек у заједжжчком жжвоту, ж да жас до жотжуже свестж о жравом зжачају духовжога код човека може довестж тек соцжјоловгко гледжжгге. To je ожо што чжнж соджјологжју жравом духовном жауком, а то je оно жгго јој даје ж фжлософскж карактер. Пржроднж условж за људскж ожстажак као клжма, састав земље, развжтак обале, ж друго жесумњжво су од жајвеће важжостж. Алж je главжо како човек те дате услове за ожстажак жскоржшћује, жиа чжнж од тога, а то ожет завжсж од љеговжх духовжжх сжособжостж, које се развжјају тек у заједжжчком жжвоту. Алж, као eito ћемо доцнжје вждетж, жз тог заједжжчког жжвота жрожзжлазе жрво самосталже моћже лжчжостж. које ожет од своје страже утжчу на соцжјалжо формжрање жжвота.

*) Впдп: Н. Hubert п Н. Hauss, Melanges ri’histoire de Beligions, Paris 1909. S. 128 f. Такође' Jerusalem. »Die Aufgabe der Soziologie« y »Monatsschrift für Soziologie« I (1909). S. 550ff, даље: Jerusalem, »Die Aufgaben des Lehrers an höheren Schulen«. Wien 1912, S. 18 f.

218