Topola

221

времена бави писац ове књиге доводе нас до врло важног сазнања, да се са соцпјалним диференцирањем, о коме he додније битн говора, а које наступа услед поделе рада, врши уједно и интелектуа лнс ањ е душ е. Наиме, чпм се продуженом поделом рада почну развијати нз људскога стада, које je у почетку потпуно хомогено п содпјално везано, самосталне, независне лнчпости. интелекат добпја све внше слободнога простора, према томе и све впше снаге. Наиме, у соцнјално везаној људској групи преовлађују афективне основне функције евести, рсећање, и хотење. Чисто теорнско мшпљеље није на-томе.ступњу још никако могуће. Човек постаје за њега способан тек пошто се стане ослобађати тесне заједниде ж развпјати у самосталну лжчност. Тек тада његово мишљење постаје важна сила за његов живот, тек тада јача његов ум, даје вољи нове цнљеве п уједно префиљујс живот осећања. Тек тада човек постепено васпптава себе да посматра чи љ е н и ц е чисто објектквно, и тако се мало по мало развија наука која тако моћно засеца у живот. Али истпне нађене од појединих мислилаца постају тек онда живим сжлама пошто их богатије организована група усвоји и пошто она .прибави срества да их реализује. Да ту има велико и врло важно поље за рад изрично je признао Ем и л Дирк хе м тиме што je у свом социјолошком годншњаку (Annee sociologique, 11, 1910) отворио засебну рубрику за »sociologie de la connaissance« изјављујући при том, да he још у првој наредној свесди моћи објавити извештај о једном већем броју радова из те области. Нема сумње да je социјологија сазнања особито погодна да дубоко расветли врло компликоване однссе између појединца и друштва. 2. Социјологи јаосе hањ а. Ту нам се пружа једно потпуно ново поље за научно нстраживање, које je до.сад врло мало обрађено. И онако се с правом држи, да je осећање најсубјективнија акција душе, која je уједно и највшпе индивидуално обојена. Па ипак није остао потпуно незапажен утицај људскот заједничког живота на развитак осећања. Л е Б о н je испитао психологију маса (Psychologie des foule* 1895) II нашао, да афективни моменат толико преовлађује код маса које су се сједшшле у одређеном циљу, да лредреке, које нначе интелектуална спрема поједипцима иставља, лако отпадају, што онда чини масу нарочито склоном и способном за моћио, страсно и неџромишљено делање. У јединству с масом губи појединац делимично понова интелектуализацију душе, која je настала социјалним диференцирањем. У стању 'преовлађују управо осе-