Topola

ћања н нагони, те тако човек налазећж се у масама пада лако опет у то стање. Алж да су већ у дрвобитном стаљу постојала јака осећања солждарности, заједнице ж тежње за узајамшш помагањем, доказао je Кропоткнн у књизи, коју смо напред навели. Рибо je у свом врло поучном делу »La Psychologie des sentiments« означжо ова осећања као најпржмарнжје манжфестацжје душевног живота и пратно њжхово порекло до у само жжвотжњско дарство. Овамо спада ж фжлософжја-солждарности, која je крајем прошлога жг у почетку овога века била предмет живе расправе особжто у Француској *). Подстрека за то дао je Ле о н Бур жо а својом срдачно написаном књигом »Solidarite« (I. жзд. 1895, 6. изд. 1907). Његова je жеља да вдејом солидарности, која у почетку значи исто што ж »ошпха одговорност« савлада економске н соцжјалне супротностн. ТЉакв; човек дугује много друштву у којем живи. Те »содијалне дугове« (dette sociale) мора он да ошлаћује делима друштву, на шта га чак и закон обавезује. Ошпирну дискусију о том новом захтеву и о појму солидарности, на коме се он оснива, приредила je »Academie des Sciences politiques et morales«. У тој cy дискуспји чувени народнн економи, правннди ii фплософи. Проф. Фајлбоген доносп у своме делу све главнпје мисли које су том прилпком изнете. Опширно су оне саопштене у годишњем нзвештају поменуте академнје (1903). Нас се поглавито тпчу мишљења која je исказао философ Бутру. Бутру je открио, да у основи солидарност није ншпта друго до о с е h а њ е. »Алп се на њему може оснивати вера и тежња. Зато je та теорнја у суштини чисто модерна, јер je модерно непризнати вжше да je највиша спосо'бност жнтелигенцпја ж ум, него жх подредитж ocehaњжма, вољи и акцжји. Осећање je жжвот, оно што стварно постоји, мотор, док je жнтелжгенцжја само пзум n употреба знакова као срество да се задовоље осећања. Зато се у наше време признаје да je осећање извор права п закона, само што оно мора бити довољно јако н опште да улије веру у потребу закона.« Стога Бертру поставља следећа питања, да се научно расправе: »Тачно анализовано, у чему се састоји осећање солждарности? До кога je степена то осећање ошдте ж који je степен његове снаге? У чему се састојж његов цжљ ж љегово дело?«**) Ту се јасно тражи соцнјологпја осећања. Предметом жспжтивања има да постане осећање, које прати односе жојединда према

*) Одличан п јасан преглед философпје солидарностп у франдуској дао je проф. С. Фајлбоген у »Festschrift für Wilhelm Jerusalem«. Wien 1915, S. 61 —80.

**) Feilbogen, S. 78 1.

222