Topola

253

У тачкама од 3 —6 формулисан je најкраће и најбоље тај процес који се збива у целој васионн *). Та упуства гласе: 3. Развиће je просто, ако процес интеградије или стварање једног кохерентног агрегата тече без компликадија које би изазвале други процеси. 4. Развиће je сложено, ако овај прнмарни прелаз из ннкохерентног стања у кохерентно прате секундарне промене. 5. Те се секундарне појаве јављају као трансформације хомогенога у хетерогено. Ова се трансформација збива у самој васиожи као у свима (или готово у свима) љеним деловима. Находимо je у агрегату звезда и кумове сламе, у планетском систему. у земљи као неорганској маси, у сваком органжзму ма бжо он жжвотиља жлж бжљка. у агрегату органжзама кроз цело геолошко доба. у човечијем ду ху, уд р у штву. у свима продуктжма социјалне делатности. 6. Продес се интеграције комбинује са процесом д и*ф е р енцирања, што жзазива не само трансформацију хомогености у хетерогеност, већ и трансформацију неодређене хомогености у одређену хетерогеност. Ту одређеност која ра ст е паралелно са све већом хетерогеношћу, можемо посматрати свуда, како у васиони, тако и у њеним појединпм деловима идући на ниже све до најмањих. Херберт Опенсер, из претежно систематског пнтереса за њега je философија »потпуно уједностављенр сазнање« истиче као најважније генерадитет процеса диференцирања. услед чега сувише претерује у аналогији нзмеђу постанка планетскога система из једнородних усијаних гасова и стварања једне организоване - државе из још недиференцираног људског стада. За нас je овде једино важно. да je процес диференцирања у л>удској свести као и у људскоме друштву посве несумњива чињеница, која je од иајвеће важности како за психологију тако и за социјологију. ,У области психологије можемо такорећи рукама да опипамо. како се поједине функције постепено издвајају из недиференцирапога стања једног потпуно неодређеног општег осећања живота, и како непрекидним диференцирањем постају све богатије и разноликије. У једној будућој психолог и ј и р азви hа, коју ja већ тридесет година захтевам и коју je скоро инаугурисао Ф е ли кс

*) Epitome of the synthetic philosophy of Herbert Spencer by F. Howard Collins with a preface of Herbert Spencer fiftli edition 1901, p. IX. Немачкп превод овпх шеснаест тачака налази се код Otto Gaupp, »Herbert Spencer« (Frommans Klassiker der Philosophie V), 2. Aufl. 1900, S. 43 t,