Topola

256

'стварање самосталннх жлджвждуалжтета један од жајдрагоценијжх продуката соцлјалжог развжћа. Даље,'продес жлдлвлдуаллзлрања даје многе нове углове гледишта, под којима сада посматрамо предање. Оно се више не јавља свима у истом пепроменљлвом облжку. због чега и нема вшпе ону јаку обавезну моћ. Напротив. У колжко се карактер, лоједжнаца више развпја, у толжко енергичнлје онп траже -да се осдободе предања. Јаке природе развијају све впше свој сопственп ум. своју сопствену савест, своју сопствену вољу, ж боре се за право своје лндлвждуаллостл протлв наслеђежжх верскжх догми, обичаја ii правних уређења. Данас je још немогуће опжсати тај процес од дочетка кроз цео ток развжћа, пошто матержјал чжњеплца ллје још довољно у томе правцу жспжтан. Али je поуздано да тамо, где светлост жсторжје почжље да лросжјава, као у старом Мислру, у Вавжлону, у Персији, у Индијн и у Грчкој Омировој, налазимо већ јако развијенз’ поделу рада. Видимо такође где се тамо свуда јављају јаке личаости које критикују предаље. Још од петог века пре Христа на овамо можемо пратитп вроз целу светску псторију један величанственп рат за ослобођење, којп води поједннад радд признања својдх личнпх права. Тај рат за ослобођење ja сам на другом месту *) означио као инднвиду ал ну тежњу за раз.впћем. и том ггриликом скренуо пажњу на то, какве je драгоцене тековине дао нашој кулТЈ т ри тај рат за ослобођеље. На те лоследице вратпћемо се други пут. Овде пак имамо да утврдимо егзпстенцију и актпвност те ицдивидуалне тендендије за развићем као необично важно основдо содијолошко гледпште. Није дакле онако како су то веровалж прнсталпце теорије уговора или браниоцп ирпроднога права, п.лп како још данас многн други мисле да морају вероватп. да je човек. у почетку био потпуно изолован па се из нужде прждружио својжм друговжма да бж могао жжветж. Налротжв, ствар стојж сасвжм другојачжје. У почетку je бжла жржмжтдВна група, ж тек je жз ње у сжорбм ж поетупном лро-" цесу развжћа прбизашао човек као самостално блће. »Заједлпчкл жлвот«, каже Ди рк хе м (La division du travail social, p. 264) »нлје поллкао жз жндпвлдуаллог жлвота. већ се обрнуто лз љега развжо овај последњл«. Тжме, што су се хетерогена племена здружжла у већу заједнжцу, постала je у много већој мерл лужлЈа подела рада. а та je, као bito смо вжделл. услед длференджрања везалог за њу. джферелцлрања сжособлостж, жнтереса ж карактера) ж довела жајзад

*) Jerusalem, »Der Krieg im laichte der GesellsclViiftslehre«. 1915,