Topola

релжгжји понпкла je на крају крајева из штребе, која се жспољава у жротестантжзму, из потребе _аа линном добожношћу. На слжчан начжн порађа код дојединца појачана свест вредности мжсао о неком општем пр а ву, које je од држроде дато, а које захтева ум. То право, рођено с нама, мора увек и свугде важжтж за све људе. Многи дравнжцж 17. и 18. столећа пзреклп су јасно ж прецизно уверење, да држродно право жма ошпху 11 апсолутну вредност, да, чак кажу, да сам Бог нема ту сплу да оборн жлж мења његове одредбе. Испред инджвидуалжстичко-унжверзалне идеје права испречава се апсолутнстичка држава, каква се у тсш периоду нарочито у Франдуској развија. По тој je науди са.ма држава жзвор лрава (Хобес), а воља владаочева највиши закон. Али je ипак пдеја држроднога права добила превагу над државним апсолутпзмом. Прво се уносе општа човечанска права у уставе амержчких републпка, које су се одвојиле од Енглеске и створиле федерацнју »Сједињених америчжнх држава«. Тако на пр. гласи у уставу државе Пенсплвадпје од 28.марта 1776 у члану I.; »Сви су људи рођени подједнако слободни и независни ж нмају одређена, прпродна, урођена (inherent) и непроменљива права. Пзмеђу осталнх ту спада и право да се жпвот н слобода уживају и бране, да се пмовпна тече, поседује п да се тежп за срећом п безбедношћу и да се бране. Члан II.: »Сви људи пмају природно ix непроменљнво право. да обожавају свемогућега Бога како то захтева њнхово властито знаље п њпхова властита саверт«. Дакле се ставља у закон, да се не смеју нпкоме крњптп грађанска права због његове вероисповестп, да сва власт почива код самога народа, да се не смеју држатп стајаће војске, јер угрожавају слободу. п да војна власт мора бжтп дотчжњена грађанској *). Слжчно гласе уставж у Месеџузецу, у Вжрђжнжјж ж у другжм државама. У Француској су одмах у почетку револуцжје још 26. октобра 1789. обнародована људска лрава у народној скужштжнж, а по том 3. септембра 1791. унета у устав. Повеља жочжње једнжм одељксш жод насловом: Deklaration des droits de Г homme et du citoyen (Обзнана људскжх ж грађанских права). Одредбе су слжчне онжм у амержчкжм уставжма. Чл. 1. п 2. гласе: »Људп се рађају слободвш, ж остају слободнж ж једнакж у својим правпма. Цжљ je сваког политжчког удружжвања, чување пржроднжх човечанскжх жрава која се не могу отуђжтп. А та су права: слобода, жмање. безбедност п отпор протжв жодјармљжвања« (Алтман о» 55).

*) Впдп: Altmann, »Ansgewählte Urkunden zur außerordentlichen Yerlassungsgeschichte«. 2. Aufl. 1913. S. 4ff.

266